Dnevnik Anne Frank 2020

 Četvrtak, 12. 3. 2020. (prvi dan izolacije)

Mama i tata su me odlučili ostavit doma – znači, prvi dan da ne idem u školu. Ljuta sam na sebe jer sam ….. jer nisam ništa napravila po pitanju Walda. Šetali smo do Zarubače, Luka je crko… Skontala sam da imam malo više kondicije nego što sam mislila. Nisam pošla ni na trening… ko će objasnit treneru zašto me nema…

Petak, 13. 3. 2020. (drugi dan izolacije)

Danas je tata poludio jer sam ga zvala pitat đe je… On može đe oće, a ja bi kao trebala stat doma. Ja sam ta koja ima 16 godina, a moram kao bit ful odgovorna – NE DA MI SE! Išli smo na ribanje, udarilo me sunce u glavu, škola počinje bit online od ponedjeljka… Bože, pomozi nam. Btw, zatvorili su bazen… Bog zna kad ću opet vidit Walda, al’ ono isto bi bilo i da nisu jer sam ja …..

Subota, 14. 3. 2020. (treći dan)

Osjećam se slomljeno, južina… Mama je organizirala da ljudi rade od doma, bolje rečeno izlobirala, ali opet će ona morat na poso tako da ne razumijem koja korist. Svi su pod laganim stresom, ali zapravo je tete Petra jedina ful chill. Strah me je da mi život više nikad neće bit isti. Što ako ova korona bude trajala ko zna koliko… U kojem momentu odustajemo od ovog ludila?  Al eto, molimo Boga da će proć.

Četvrtak, 19. 3. 2020. (osmi dan)

Moram priznat da sam malo zaboravila na ovo sve… Online škola je počela. Svi mi idu na živce, pogotovo profesorica iz latinskog koja izmišlja toplu vodu. Svak ima neku svoju aplikaciju, sve je na 300 strana, al eto ne može škola bez stresa, pa i kad je u krevetu. Inače sam se polako počela navikavat na ovaj način života, škole, svega skupa… Mjere se postrožavaju, pa je pitanje momenta kad fizički nećemo smjeti izać iz kuće. Waldo je živ (lajko je neku objavu na Instagramu)! Aha, da… imamo prvog zaraženog u Gradu, odnosno u Konavlima – ženu koja radi u zračnoj luci. Tata je reko da to znači da već pola Konavala ima koronu… Neka nam je Bog na pomoći!

Subota, 21. 3. 2020. (deseti dan)

Kamikazin rođendaaaaaan! Ne možemo bit skupa, ne mogu je ni zagrlit… Napuhala je balone, nacrtala naše face i slavi rođendan – zabrinuta sam. U ponoća sam joj poslala čitabu i Dancing queen. Nazdravile smo. Obećala sam da, kad ovo završi, slavimo rođendane – i moj i njezin.

Utorak 24. 3. 2020. (trinaesti dan)

Oprala sam kosu! Hvala na aplauzu… Takva su vremena – punđa na glavi traje 10 dana! Morala sam je oprat jer je mama mislila da je mokra koliko je bila masna. Mislim da mi se sviđa Tuljan – duga povijest – o tome ne pričamo, Frida: „Njega smo preboljeli!“ (to mu je od sada nadimak, Kamikaza je predložila Krešo – al’ to je već zauzeto) i toga me ful strah… Bože ove korone, te hormoni (PMS), te izolacija… izgubila sam sve standarde… Danas sam se pola ure namještala za poslat snep… Ovo je tragično! Gledala sam fotke iz osnovne – izgledamo ko mala djeca, ne mogu vjerovat da je to bilo prije dvije godine… ISUSE!

Petak 27. 3. 2020. (šesnaesti dan)

Brat mi je jutros reko da ima osjećaj ko da ima brata, a ne sestru. Mislim, znam da nisam klasična cura, ali nisam baš muško! Shvatila sam to ko uvredu i više ne dijelim s njim svoje slatkiše, neka mu! Seba nam je poslala link na Youtube video!!! Zaprepešćujuće, ali falio mi je njezin glas. Na nagovor Fride i Kamikaze, Waldu sam poslala snep… proces je trajao: pranje kose, namještanje, sve to skupa… SEENO ME, ali barem više nisam …..!

Nedjelja, 31.3.2020. (dvadeseti dan)

Osim što ovom trećem mjesecu očito nema kraja, traje već 100 godina. Postala sam ovisna o TikToku. Imam previše godina za to, znam, ali Kamikaza me naćerala i zapravo je fora, mislim, Netflix mi je dosadio, sve što valja sam pogledala, Youtube je predepresivan, ovo je taman dovoljno humoristično za mene.

Utorak 2. 4. 2020. (dvadesetdrugi dan)

Danas smo gledali fotke iz Amerike. Zaključak: moja mater nije imala nikakvog stila za oblačit djecu! Bratova izjava: Mi smo tamo živjeli ko lower middle class. – The American dream? Ubila me škola danas – cijeli sam dan nešto pisala… Najrađe bi se vratila u normalnu školu.

Ponedjeljak, 6. 4. 2020. (dvadesetšesti dan)

Danas, odnosno večeras, sam se sredila – oprala kosu, našminkala se, lijepo obukla i u 2 ujutro, sama sa sobom, slušala muziku i pravila se da sam na nekom koncertu. Trebalo mi je to. Život mi je posto ful dosadan. Osim redovitih slomova živaca, sve je ostalo isto.

Petak, 10. 4. 2020. (Veliki petak)

 Danas sam dio dana provela s Lukom na drvu. Da, na drvu. Odlučio je da mu se mora sagradit tree house i odabro je mene da s njim tražim najbolje drvo… PRINC DOBIJE SVE ŠTO ŽELI! Počeli su famozni proljetni praznici, traju četiri dana, predivno! Imam test iz matematike u utorak, profesorica nam je poslala 50 zadataka, još nisam ništa riješila – niti namjeravam, barem ne do ponedjeljka.

Nedjelja, 12. 4. 2020. – Uskrs

Sretan Uskrs! Ful čudan dan. Misa na TV-u. Uzinić upeglo s propovijedi. Svi smo sjedali skupa i gledali tu famoznu misu, dok su heretici (svi prijatelji i većina familije) uredno zvali čestitat Uskrs. Gotova je Korizma, pa tata može, napokon, jest meso, pa će samo meso bit bolje! Prejela sam se, nisam mogla kolač, baba misli da sam bolesna. NISAM! Ostatak popodneva sam rješavala matematiku – tužno, znam.

Srijeda, 15. 4. 2020. (trideset i koji? dan)

Od jučer je počelo ocjenivanje, danas smo pisali matematiku. Dobila sam 5, ali me Dunja molila da joj pošaljem svoja rješenja. I jesam, cijeli ih je razred onda dobio. Zato smo svi dobili ili 4 ili 5 – nimalo očito. Sve je bilo iz crne zbirke, al to je ok, ako si se već potrudio riješit 50 zadataka (ja jesam), onda je u redu da i dobiješ 5. Također, umjesto redovitog đira a familijom, mama i ja smo šetale do Cavtata – bilo je fora, moram priznat. Mislim da ćemo to sad radit svaki dan jer to njoj kao smanjuje stres.

Petak, 17. 4. 2020. (nitko više ne broji dane…)

Danas smo postale bend. TRI BABE. Prvi album će nam bit „Padaju s krova“ – fora, znam. Imamo čak i dizajn! Saznali smo za istraživački iz fizike. Propucat ću se. Je li ona realna??? Moram pitat đeda da mi nađe bakrenu cijev promjera 1 cm…. Mislim, jesam matematička, ali nisam na FER-u!

Ponedjeljak, 20. 4. 2020. (četrdeseti dan)

420. Mene mama diže u 7 ujutro da ju snimam za televiziju. Krasno. U karanteni sam postala i snimatelj. Marta me pohvalila, navodno je to ispalo dobro. Snimale smo 300 puta, a još me natjerala da pijem neki njezin healthy smoothie za doručak, okus – slatka zemlja. Svaki dan idemo šetat, a ja još vježbam ujutro – imam užasnu upalu mišića jer oni iz HVS-a nisu normlani – šest puta minut plank – pa šta sam ja? Sukno???

Četvrtak, 23. 4. 2020. (četrdesettreći dan)

Više ne znam ni koji je dan. Luki je kućica skoro gotova. Mama je luda, ja sam luda, svi smo ludi. Svi smo ful nervozni, još uvijek se za čudo ne svađamo – i meni je to čudno. Valjda smo tolerantni. Danas je mami i babi zagorio kruh pa su se međusobno okrivljavale. Luka je uzeo krivu stranu u toj raspravi (babinu). Ja sam srećom ostala suzdržana. Seba je navodno pitala ljude što su napravili za istraživački – ja sam tek počela, ali mene, srećom, nije pitala – valjda mi vjeruje. Posvađala sam se s Fridom sinoć, a sad se MORAMO čut… DIVNO. Prestala sam pričat s Tuljanom, nismo se posvađali, samo nismo ono što trenutno trebamo – samo se međusobno nerviramo.

Photo: “Radio Slobodna Evropa”

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s